……

Kažu, treba se boriti za ljubav, al’ zapitaju li se oni nekad, jel’ se ta ljubav borila za nas?!
Zašto svi spominjemo sudbinu bilo da nam loše ili dobro krene, al’ pretežno je psujemo ..
Čemu onda sjećanja i ovo naglo kidanje iz duše i iz glave svakog tvog lika, svakog tvog osmijeha i ono iritantno grljenje kad’ pogriješiš … Zašto mi to stalno prolazi kroz glavu, kad’ čujem bilo koju pjesmu, kada vidim nekog ko liči na tebe, a znam da nisi ti i znam da nikad više nećeš biti to ti.
Zašto su govorili, da se treba boriti, Postavljaću to pitanje sebi bezbroj puta, očekivajući neki odgovor.
Znaš, jebena je stvar SJEĆANJE … Krenuvši od …

.. Našeg prvog pogleda, dodira i ono tvoje iskakanje smotano iz stolice kad’ sam te zovnula ..
Prišao si i riječi nisi izustio a tvoje usne su se našle na mom obrazu, tako blizuuuu, tako preblizu da sam već tog momenta znala da ćeš biti moje biće i da ću ja biti kako si znao reći :
Zakletvoo moja !
I onda ja još pogubljenija tražim da dođeš u kafić u kojem sam ja, jednostavno da budeš tu ..
Potrudiću se …
I tek’ mi tad puštaš ruku …

Tražiš me pogledom i konačno sam te dočekala, gledaš me, gledam te … Neštoo se dešava u meni, nešto se lomi na komade, ma nek’ ode sve u đavola al’ ja te gledam …
Ponovo me ljubiš u obraz, ja se smijem, budalo što me opet ljubiš … A ti se sav izgubio, ni sam ne znaš razloge
Ne znam ni ja, izvini …

Taj susret, ujedno i susret dvoje slabih ljudi pamtiću još dugo dugo …
A onda slijedi 10 mjeseci zajedno, slijede uspomene,

ono tvoje bježanje s posla samo da dođeš i vidiš kako sam, jesu li me puno uvrijedile tvoje riječi, a ja onako ljuta i ponosna što te imam …
Slijede suze u tvom oku, kad’ sam rekla da ne možemo biti zajedno, pa ko malo dijete mi se umiljavaš u krilu …
Tvoj poziv i ona očajna potraga, gdje sam, a nismo zajedno ….
Hehh .. zatim kroz helijum :Merima ljubavi moja, volim te najviše na svijetu !
Volim i ja tebe …….

Ono što me spotaklo na promjenu naravi si ti, ono što je istjeralo svu hladnoću iz mog srca si opet bio ti ..

I znaš teško je proći pored našeg mosta, gdje smo krali kukuruze pa si se nervirao beskrajno jer se vatra nije mogla odmah zapaliti i onako sa upaljačima trčali onom livadom …
Obećaj mi mejro, da me nikada nećeš ostaviti, da se sutra nećeš probuditi i samo reći da ne možeš više ?! OBEĆAJ MI
– Ma obećavam budalo, obećavam da te nikad neću ostaviti i da ću te voljeti još dugo dugo, obećaj i ti meni
OBEĆAVAM ! ( i onda zagrljaj jači od svega na svijetu)
Evo ppošlo je mjesec dana, a ja kao da i sad čujem zvono na vratima, došao si samo da mi kažeš izvini nakon "MRŠ"…
Otvaram prozor da vidim ko je, a ti dole stojiš i govoriš IZVINI,
a ja od dragosti i bijesa Oj kretena majko moja i naglo zatvorim prozor …
Nisam ti rekla nikad, al’ čitavo Božije vrijeme sam gledala kroz roletne hoćeš li otići, i zatim se nastavila spremati za fakultet …. cccc
Izlazim iz kuće i vidim te stojiš sa komšijom, pušiš cigaretu i čekaš me ………..
A ja prolazim pored tebe trčeći na bus i čujem tvoje korake kako idu za mnom ….
Zaustavljašš me ……………
Stani molim te, nemoj ići, stani da ti objasnim ….
…………. i eto taj dan si sa mnom završio na predavanju ….
Rekla sam milion puta, obožavam to lice kad’ se naljuti, oči tvoje kad’ pozelene od zadovoljstva i od huje, uvijek si se tome čudio ….
Mislim da je onaj semafor bio prvi na kojem si stalno priželjkivao CRVENO svijetlo, čisto da ukrademo jedno drugom poljubac, pa i ako stanemo a u tom momentu smo ljuti jedno na drugo, opet se pogledamo, nismo dali pokvariti zbog huje …

I onaj udarac po ruci kad’ kreneš gristi nokte (al’ si to volio da Bog mili sačuva :D)
Samo mi je žao što te ne isprska cijelog onda pored rijeke, iako si bježao ko đavo od krsta haha …
Najsigurnije sam se osjećala kad’ ti se onako "objesim" oko vrata dok’ voziš, a ti prstima kroz kosu brzo prođeš ..( Najviše si je tako prljaoooo i ti to znaš vv’ )
Koje si ti biće Mejro …
A kukuruzi i ona žena, koja bi nam uvijek mljela po pola h kako smo slatki, lijepi a samo da joj je pare u džep .. Ah Bože …

U životu nisam još srela osobu koja brže jede… Ventilator …
Al’ kad’ smo šetali i ono tvoje Stani da pljunem i otišao kod onog drveta, a ja nisam dobro ni skontala šta si rekao i isto izbezumljena … Ti me pitaš šta mi je, reko, šta si ti rekao gdje ćeš?! Reko sam odo da pljunem što ?
– Oj HAHAHAHHAHAHAHA a ja mislila odo da prnem !
….. i onda oboje prasnuli u smijeh ko retardi …
Definitivno nešto što ću pamtiti zadugo …
A i ono kad’ si mi ko grickao uho i u tom je moja naušnica završila u tvojim ustima, pa kad’ si mislio da si mi odgrizao uho hahahahaha
UHOO MEJRO, UHOOO …..
  ……….

Razlog :" Ne ide nam" je dovoljan bio, valjda … da se sve to završi …

Nismo dočekali ni da nosiš našeg zamišljenog sina na ramenima 😀 A ja našu Lamiju da vodim za ručicu, a ona da bježi tebi pod noge i ono čupaaaa te, da ne ideš na stražu, da nas ne ostavljaš ..
Ahh znaš mene i moje razvijanje filmova u glavi, al’ eto sve je to moglo biti da smo samo znali, eh da smo …
Pa moja pisma i ono pričanje na telefon dok’ ne zaspimo oboje …
Diši Mejro molim te, da te čujem …
-" Pa dišeeeeeem " …
i onda si me čovječe jednostavno navikao da dišem onoliko koliko bi bilo dovoljno da te uspava …
Ne mogu da vjerujem da ću ostaviti djevojku radi hrkanja
-"
A dajjj ne hrčem valja tol'ko …"
Al’ džaba ja opet ne mogu zaspati ako tebe ne čujem da hrčeš, Mejro …
– "
Ma mrš tamo 🙁"
Tugy, volim te najviše na dunjaluku …
– Znaš da i ja tebe volim mutavi stvore ….

I onda svako Božije jutro 10 mjsc moj te glas budio ujutru na posao, a ti naravno mangup nastaviš pa žuriš ko blesav ….
Stigao sam na postrojavanje u zadnji čas …
Ta rečenica se dugo, dugo vukla hahah

…….

Ali na kraju svega toga dođu riječi: "Ne volim te više", na kraju svega toga usudi se neko iz tvog razgovora da izvuče, da sam ustvari bila samo utjeha zbog neke prošle ljubavi …
Tim rečenicama se kako kažu "Ubije svaka nada u čovjeku" i fakat krene dalje …

Sve je od Boga pa i to …


merimacorleone Written by:

Be First to Comment

Komentariši