Dalje od horizonta …

Zauvijek želim s tobom pisati naša imena u pijesku, zamrljati te pa bućnuti u ogromno plavetnilo.
Ljubomorna sam na taj sunčev odsjaj, koji ti se preliva na licu, dotiče i onaj slatki kapak, koji ljubim svaki put kad’ zatvoriš oči ..
Pitam se, dotiče li tu dušu, čistiju od ovog neba, što je iznad nas ..Dotiče li njedra, koja milujem a ti se onako podmuklo nasmiješ i uzmeš mi ruku .. Ljubiš je i gledaš me u oči …
– Volim te mila ..
 "ehhh .."

-Čekaj, imaš nešto na kosi !
a ja onako prepadnuta, ukočena čekajući da skineš šta god da je..
"pa hajdeeeee jesil’ sklonio"
 – Nemaš budalice razloga za strah, to su moje ruke koje ćeš osjećati čitavog života u svojoj kosi. Svaku zoru uz tihi beskraj našeg vremena, svaki zalazak Sunca koji ćeš mrziti, jer te probudio, a roletne koje će namjerno otvarati naš mali sin, samo da bi se zavukao između nas i dočekao prvi tvoj poljubac za dobro jutro …

"Zar zaista sve to želiš sa mnom, zar nam može život toliko predivnih trenutaka pružiti"..

– Imaj želju mila, a u meni ona gori sve jače i jače, svaki put kad’ te vidim !

"Dođi, samo me zagrli, a neka plavetnilo ljubi svoje valove i Sunce pati za tvojim licem.."

merimacorleone Written by:

Be First to Comment

Komentariši