Poslušaj svaku kap …

I ova kap što udara u moj prozor nosi nečiju tužnu sudbinu, želeći da je podijeli sa mnom, da mi pljusne lice svojom tugom i da razmislim o njoj.
Koliko puta smo svi samo poželjeli, da na nas tako padaju, kap po kap, da se prepustimo toj stihiji koja opušta. Koliko puta smo poželjeli pokisnuti, onako, samo da tiho padaju niz našu kosu, noseći svaki nemir iz nas, a svjesni nismo da je to ustvari nečija tuga, koja nas prekriva iznova i iznova …

Kao što kiša ostavlja na nama trag, kao što kiša svojim nemirima budi u nama mir, radiš li ti to čovječe ?
Zapitaj se, koliko ustvari želiš da nečiju tugu pretvoriš u radost, koliko nečijih suza, želiš da makneš sa lica i da stvoriš osmijeh.

I kapi kiše žele da ih neko sasluša, da ih neko prisloni na svoje lice i sve dok kisne da se smije, da im i tu tugu pretvori u radost. Njihova tuga nas usrećuje, ali i njih smiruje. Budimo dobri prema životu, i ne sklanjajte se od tuđe tuge, prigrlite je, jer je to ono jedino što izmami iskren osmijeh i vama i njima ..

 

merimacorleone Written by:

Be First to Comment

Komentariši